Балканац

Не стидим се што сам, -
како ви велите, -
варварин са Балкана,
тла прљавштине и буре
Чућете сад,
и код нас има неке
вама непознате културе.

Ви прво испитујете и сумњате,
далеки сте и од рођених синова,
за трпезу своју не посадите
сваког туђина;
Ви можете да пијете,
а да сваком не пружите
чашу вина.

код нас су још стари обичаји груби:
ми пуштамо свакога под своје слеме,
код нас се још и с намерником љуби,
код нас се подвизи због гостољубља чине;
код нас сваки човек има
читаво племе
пријатеља и родбине.

Ви, доиста, имате
неколико милиона Христових кипова,
а сваког човека по једнога,
имају га друмови и поља, апсане и школе;
а код нас, кад људи верују у бога,
у себи га носе,
и тихо му се,
скоро у сну, моле.

Ви, истина, за сваки кут живота
имате справа и машина,
све сте срачунали и све знате,
изуми ваши су за дивљење;
а ми још имамо старинске алате,
али све је код нас још здраво
и природно као глина:
и умирање, и рађање, и живљење.

Ви имате читаве збирке
правила и наука о слободи,
о свему се код вас пише и приповеда;
али ми и по неписаним законима
слободно живимо
и неког природног држимо се реда,
слично огњу, ветру, и води.
Код вас је, збиља, све тачно прописно,
како се једе, говори, облачи;
а ми, кад говоримо, вичемо
и машемо рукама,
и чорбу гласно срчемо,
и у рукавицама смо
као на мукама.
Све је код нас заиста просто:
обућу носимо од свињске коже,
пуно је код нас сељачких
навика и ствари;
 краљевски преци наши
доиста су били говедари.

Народ наш, збиља, у гневу може да коље,
руши и пали;
али ми нисмо они што смислено тлаче,
ми не сматрамо да је свет цели
наше поље;

ми не бисмо поднели ни урођеник прашумски да због нас плаче;
душа је наша пространа,
иако смо бројем мали.