Pujdo je vjerovatno u zivotu prozivio jako ruzne stvari. Bojao se svih ljudi, cesto je rezao, pa su se komsije bojale, jer je to ipak bio prilicno krupan pas. Prosle godine moj Junior je krenuo u prvi razred, a ja sam ga redovno vodila u skolu i iz nje, iako se skola nalazi u istoj ulici. S njim u razred ide i nas komsija, djecak dvije sedmice stariji od Juniora. Ozi je bila vise-manje Komsijicin cuko, onoliko koliko cuko ispred zgrade moze biti neciji. Zbog toga je redovno pratila Komsijicu u skolu i isla sa mnom i njegovom mamom pred njega. To ne bi bio problem da Pujdo nije na neki nacin postao sjena Ozi. Uvjek je bio uz nju. Komsinica se bojala Pujde, ali je voljela Ozi. Da je situacija bila drugacija, mozda bi je i uzela sebi, ali nazalost to je bilo nemoguce. To jutro Ozi je isla s nama iz skole, ali i Pujdo. Cijelim putem je rezao, a ni meni, koja se ni jednog psa ne bojim, nije bilo svejedno, jer su s nama bila dva djeteta. Komsinica je vec ocigledno uplasena pokusavala skloniti sebe i Komsijicu. Rekla sam joj da se ona i djeca maknu, a ja sam lagano prisla Pujdi. Pokusao je da me obidje, ali uskoro je vidio da je to nemoguce. Nisam imala nikakav pseci slatkis, ali kada je sjeo, prisla sam mu i lagano ga pomilovala. Pujdo je mirno sjedio, a ja sam mu objasnila da se djeca boje. Mozda ce zvucati ludo, ali razumio me. Okrenuo se i otisao u drugom pravcu. Od tog momenta Pujdo me uvjek pozdravljao, prilazio bi mi da ga pomilujem, uzivao u pricanju sa mnom... Nazalost, nisu svi ljudi sposobni vidjeti tugu u psecim ocima. Da sam imala gdje s njim, uzela bih ga sebi, ali uz mamu koja se boji pasa i u jednosobnom stanu to nije bila opcija. Pokusala sam da mu nadjem kakvo mirno dvoriste koje bi mogao paziti, ali ni to nije islo. Moji pokusaji pripitomljavanja su isli prilicno dobro, ali neke komsije su imale druge ideje sta uraditi, tako da je jadnik nekoliko puta dobio batine. Ozi je u medjuvremenu postala mama, ali mislim da Pujdo nije bio tata bebama. Ipak je i nju i bebe cuvao. U nasoj ulici se nije mogao zadrzati pas koji bi mogao povrijediti bebe, pet malih crnih cupavaca. Ozi se nazalost nastanila pod prozorom jednog para koji sve ljude i zivotinje koji nisu kao oni gledaju kao nizu vrstu. ne mogu tvrditi, ali mislim da su oni odgovorni za to sto Pujdo i Ozi nisu vise s nama. U srpnju ove godine moj svekar se razbolio i otisao u bolnicu, tako da smo Dragi, Junior i ja presli kod svekrve na nekoliko sedmica. Otac mog svekra je tesko bolestan, tako da je trebao neko da se brine o njemu. Kad sam se vratila docekao me sok. Dosao je neki covjek, mahao papirom sa pecatom opstine i odveo ih sve. Pujdu, Ozi i malene. Svi su ubijeni, ko zna gdje i na koji nacin. Iako i u BiH postoji zakon o zastiti zivotinja koji sprijecava takve stvari. Otac Komsijice je pokusao da zastiti pse, ali nije znao da je papir kojim je covjek mahao protivzakonit, tako da se, kao i vecina ljudi, na kraju pokorio. Meni su ostale samo slike i uspomene na tuzne oci i zutog Pujdu, smedju Ozi i crne bebice.
(sa foruma)
